Неђо Гога

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста
Рецензије

Мирјана Бајић, историчар уметности

Ел. пошта Штампа ПДФ

У оквиру средње генерације уметника Неђо Гога представља појаву која са једне стране може да се повеже са јаким утицајем наслеђа поетског и магичног реализма српског сликарства тридесетих који је обновио неке од илузионистичких постулата уметности ренесансе, а са друге савременом струјом европског хиперреализма. Жестоко оспораван од дела критике, овај вид нове фигуративне уметности опстаје и обнавља се више од четврт века захваљујући виталности традиције поетике предметног света и природе, дубоко укорењеној у нововековној литератури и пластичним уметностима. Док у америчкој струји доминира критички па и одбојан став према предметима и људима - продуктима технолошке цивилизације, у европској смо на подручју меланхолије једног света у лаганом нестајању, али још увек отвореног за доживљај снажног заноса пред лепотом "цвета у чаши воде".

Опширније...
 

Проф.др Милан Дамњановић

Ел. пошта Штампа ПДФ

...јер се Гога овде појављује као уметник, чије су слике компензација за некадашње патње; али ни то више нема значаја, остају само слике и питање: да ли нас оне ословљавају.

Остају нека платна (уља), мртве природе израђене са великом реалистичком акрибијом позадине која показује материјалност саме материје; пластичност приказаних предмета до пуне илузије, која доследно омогућује уметање стварности, јер ту о стварном концу висе привидне (насликане) ствари.

Ту се показује где је најбољи пут будућег сликарског рада Гоге, његова могућност слободнијег кретања, јер је он увек зависио, као слободњак, према старој причи, од свог заната, од поруџбине и захтева других.

Проф.др Милан Дамњановић